BMC

6

Authors: Данијела Митровић

In this article a connection between mathematics and language is presented.

7

Authors: Сњежана Јовичић

For the formation of geometric concepts in geometry have a significant role geometric figures. Geometrical figures have two basic functions : conceptual and figural. There are three categories of mental entities related to geometric figures: definition, image and figural concept . Efraim Fishbein introduces the concept of " figural concept ". The term is explained by means of an isosceles triangle.

9

Authors: Јована Миљић

In this article author talks on motivation in mathematics classroom on popular and acceptable way.

11

Authors: Златана Петровић

Појам математике је у честој употреби у различитим друштвеним сферама. Као наставни предмет, она активира логичко мишљење код ученика и тиме доприноси развоју њихових компетенција и на тај начин их оспособљава за одређене животне позиве и бирање будућих занимања. Математика нас учи да будемо мудри и да решавамо проблеме корак по корак. Треба је волети, јер је она логична заврзлама и као таква многима представља изазов и спремност да се њоме баве на различите начине. Свако од нас може да научи математику. Не постоји ниједна људска делатност која не зависи од математике, све средње шкле, а и многи факултети имају математику као наставни предмет. Значај предмета математике је огроман, не само као образовни предмет, већ доприноси изграђивању личности. Циљеви и задаци наставног предмета су строго дефинисани, а у основној школи је су предвиђени за стицање основне језичке и математичке писмености.

7-20

Authors: Милка В. Николић

У раду се испитују могућности примене функционалностилистичког приступа за унапређивање читалачке писмености (читање и разумевање прочитаног) у настави матерњег језика у завршном разреду првог циклуса обавезног образовања. Полази се од става да се ученичка постигнућа у области читалачке писмености могу побољшати усавршавањем функционалностилистичке компентенције, тј. вештине правилног избора језичких јединица у различитим областима употребе језика – функционалним стиловима. Циљ је да се осмисли одговарајући начин структурурања наставног процеса како би се ученици завршног разреда првог циклуса обавезног образовања оспособили да запажају начин на који се употребљавају језичке јединице у различитим функционалним стиловима. Примена функционалностилистичког приступа подразумева да се у наставном раду користе лингвометодички текстови типични за одређене врсте људске делатности. Наставни процес треба структурирати у оквиру корелацијско-интеграцијског система којим се повезују наставне области језик и култура изражавања: (1) у првој етапи за дати текст одређује се његова сврха (ко пише такве текстове, коме су намењени, какав се садржај преноси); (2) у другој етапи разматра се начин излагања тако што наставник усмерава ученике да запазе стилске црте које се остварују таквим начином излагања; (3) у следећој етапи ученици, уз наставниково усмеравање и у скалду са својим знањем граматике и лексикологије, у тексту уочавају и описују језичке јединице карактеристичне за функционални стил којем тај текст припада. На овај начин успоствља се паралела између сврхе текста, начина излагања који се усклађује са његовом сврхом и избора језичких јединица (лексика и синтаксичке конструкције).

26-40

Authors: Olivera Petrović-Tomanić

U radu se krenulo od pretpostavke da tehnike koje pored intelektualnog uključuju i emocionalni sadržaj mogu doprinijeti povećanju motivacije i riješiti problem discipline na časovima engleskog jezika. Humanističko-afektivni pristup zasniva se na primjeni načela humanističke psihologije. Podsticanje različitih pozitivnih emocionalnih faktora, kao što su samopouzdanje, saosjećanje i motivacija, može u velikoj mjeri olakšati i unaprijediti proces učenja stranog jezika. Opisane su konkretne aktivnosti, tehnike i vježbe kojima se upotrebom humanističko-afektivnog pristupa uspješno mogu predavati četiri osnovne jezičke vještine: čitanja, pisanja, govora i slušanja; kao i jezički sistemi: vokabular i gramatika. Sve opisane aktivnosti su primjenjene u nastavi i naišle su na prihvatanje, čak i oduševljenje, učenika i studenata. Većina nastavnika je, takođe, dala pozitivne komentare. Učenici su se uključili u nastavni proces, stvorena je prijatna i topla atmosfera u učionici. Primjećeno je da su učenici sa pozitivnim mislima i osjećanjima daleko bolje pratili i usvajali nastavne jedinice. Vršena su i upoređivanja efikasnosti nastave izvođene primjenom humanističko-afektivnog pristupa nasuprot nastavi izvođenoj tradicionalnim pristupom. Rezultati su pokazali da su studenti iz humanističke grupe imali bolje postignuće na testovima iz gramatike, vokabulara i na provjeri govornih sposobnosti, i to ne samo po većoj prolaznosti, nego i u pogledu prosječne ocjene. Uočeno je da uvođenjem emocionalne strane ravnopravno uz kognitivnu, nastava stranog jezika dobija na efikasnosti.