Energija, ekonomija, ekologija

8-16

Authors: Dunja Grujić, Miloš Kuzman

Rezime - U svetlu naglog i značajnog povećanja cene električne energije na globalnom tržištu u 2021. godini koncept proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe dobija na značaju. Ovaj rad će analizirati mogućnosti smanjenja troškova za električnu energiju krajnjih kupaca koji postanu kupci-proizvođači. Takođe, obradiće i načine sopstvenog upravljanja potrošnjom kupaca-proizvođača u cilju racionalnijeg korišćenja proizvedene električne energije i poboljšanja energetske efikasnosti. Pored navedenog, biće razmatran uticaj kupaca-proizvođača na ukupnu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Republici Srbiji. U tom smislu posebna pažnja će se obratiti na različite modele procene ukupno proizvedene električne energije u objektima kupaca-proizvođača, u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije. Na kraju rada biće predstavljeni rezultati sprovedenih analiza, kao i mogućnosti za budući razvoj koncepta kupca-proizvođača u cilju bržeg i uspešnijeg ostvarenja ciljeva u skladu sa preuzetim obavezama koje proističu iz međunarodnih ugovora, a koji će biti implementirani u Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan. Takođe, prilikom vršenja istraživanja posebna pažnja biće posvećena međunarodnoj praksi u predmetnoj oblasti.

22-27

Authors: Vladan Ristić, Miljan Žikić, Dragana Vujanović, Ivan Trkulja, Ognjen Mijušković

Značajan napredak u ekološkoj svesti široke javnosti u prethodnoj deceniji je doveo do promene načina na koji se sagledava perspektiva elektroenergetskih sistema, pri čemu je najveća prilagođavanja pretrpeo sektor proizvodnje energije, u kome su ulogu koju su držale termoelektrane preuzeli obnovljivi izvori energije. Tu se, prevashodno, ističu solarne elektrane i vetroelektrane. Međutim, ovaj zaokret je dočekan sa velikom dozom skepticizma, gde je, kao argument protiv masovne integracije obnovljivih izvora, često naglašavana varijabilnost njihove snage generisanja, te oscilacije prisutne u njihovom dnevnom dijagramu proizvodnje. Ono što je, pak, zanemarivano u tim izlaganjima jeste činjenica da dnevni dijagram proizvodnje zavisi od tipa izvora, te da, na primer, vetroelektrane i solarne elektrane nemaju identičan dnevni dijagram. Prema tome, do dnevnih maksimuma i minimuma prozvodnje ovih izvora ne dolazi u istom trenutku, te je jasno da bi objedinjeni dijagram na kome bi se u obzir uzela oba tipa elektrana imao daleko manje varijacija snage od pojedinačnih grafika proizvodnje svake od elektrana. Pritom bi stepen smanjenja varijacija, između ostalog, zavisio i od odnosa instalisanih snaga ovih elektrana. Shodno tome, u radu će se sprovesti analiza na test sistemu koji se napaja isključivo iz vetroelektrana i solarnih elektrana, uz uzimanje u obzir dva tipa solarnih panela – monofacijalnih i bifacijalnih. Smatraće se da je zbir instalisanih snaga ovih izvora konstantan, dok će procenat sa kojim svaka od elektrana učestvuje u toj snazi biti variran sa ciljem definisanja onog odnosa instalisanih snaga pri kome dolazi do najmanjih varijacija zbirne snage proizvodnje u periodu od godinu dana, sa satnom rezolucijom. Kao indikator smanjenja varijacija će se koristiti minimalna srednja vrednost kvadrata odstupanja satnih vrednosti ukupne snage generisanja iz opisanih elektrana od prosečne vrednosti snage njihove sumirane proizvodnje na godišnjem nivou.

40-46

Authors: Mileta Žarković, Vladimir Antonijević, Aleksandar Milićević, Srđan Belošević

U planiranju razvoja energetskog sektora sve veća pažnja se poklanja obnovljivim izvorima energije, kao što je biomasa. Proces (ko)sagorevanja biomase u ložištima kotlova je izuzetno kompleksan sa mnogo spregnutih parametara. Zbog toga se pristupa razvoju i primeni kompjuterske mehanike fluida i veštačke inteligencije, kao efikasnih alata za analizu fizičkih i hemijskih procesa koji se odvijaju tokom sagorevanja. U radu su predstavljeni primenjeni CFD kod i metodologija primene adaptivnih neuro-fazi sistema (ANFIS) iz oblasti mašinskog učenja za predviđanje stepena sagorelosti i vremena zadržavanja čestica biomase u reaktoru snage 150 kW. Razmatrani su test-slučajevi sagorevanja tri vrste sprašene biomase raznih prečnika i faktora oblika. Baza podataka sa vrednostima stepena sagorelosti i vremenima zadržavanja čestica dobijena je pomoću numeričkih simulacija upotrebom sopstvenog razvijenog kompjuterskog koda. Rezultati primene ANFIS-a na formiranoj bazi ukazuju na mogućnost pouzdane procene stepena sagorelosti čestica biomase i vremena njihovog zadržavanja na osnovu poznavanja vrste, prečnika i faktora oblika goriva koje se unosi u ložište. Prezentovani modeli predstavljaju dobru osnovu za implementaciju i primenu CFD-a i ANFIS modela na raznim termo-energetskim postrojenjima, u cilju procene efikasnosti sagorevanja goriva u ložištu.

55-59

Authors: Goran Vasić

Republika Srbija u svojoj privrednoj strukturi ima jako izraženu poljoprivrednu komponentu što je povezano i sa značajnim delom ukupne populacije koja živi i radi u ruralnim oblastima. Nacionalne politike koje tretiraju poljoprivredu i ruralni razvoj su identično kao i energetske politike pod povećanom pažnjom akademske, stručne i ukupne javnosti. Srbija se nalazi u procesu harmonizacije svog zakonodavstva i privrednog ambijenta sa pravilima poslovanja i zakonskih okvira u Evropskoj unije. Ovaj rad analizira veze ruralnog razvoja i energetske tranzicije kao odgovora na globalne izazove poput klimatskih promena, degradacija zemljišta i narušavanja ekosistema kroz prizmu pratećih politika Evropske unije i očekivane implementacije u pravni sistem i strateške dokumente Republike Srbije. Identifikovane su oblasti preklapanja kao i komplementarne zone o kojima treba voditi računa prilikom koncipiranja budućih nacionalnih politika koje se odnose na energetiku i poljoprivredu. Uočene su i neke barijere koje je potrebno otkloniti već u ovoj inicijalnoj fazi kako bi se pristupilo formulisanju politika koje su zasnovane na pouzdanim i verifikovanim podacima.

68-73

Authors: Siniša Spremić, Dušan Obradović

Od ukupnih tehničkih gubitaka snage i gubitaka električne energije (u daljem tekstu: gubici) u distribuciji električne energije najveći deo otpada na tehničke gubitke u niskonaponskim vodovima. Tehnički gubici su gubici koji nastaju u distribuciji električne energije do potrošača u elektrodistributivnoj opremi za razliku od komercijalnih gubitaka koji obuhvataju neovlašćeno korišćenje električne energije i gubitke zbog grešaka merne opreme. Najveći deo tih gubitaka je u niskonaponskim nadzemnim vodovima, posebno onim izvedenim neizolovanim provodnicima. Glavni izvor tehničkih gubitaka nastaje protokom električne struje kroz provodnike. Neuravnoteženost opterećenja može značajno da utiče na povećanje gubitaka. Određene mere su preduzimane u cilju smanjenja ovih gubitaka, ali ne sistematično. Dat je prikaz i razmatranje razlika tehničkih gubitaka snage za različite vrste opterećenja niskonaponskih vodova i za neuravnoteženost opterećenja. Proračun [1] je urađen u Microsoft Excel-u. Ulazni podaci se ubacuju ručno za svaki proračun. Proračuni pokazuju da se može se očekivati značajna ušteda na gubicima uz sprovođenje mera na uravnotežavanju opterećenja i pomeranjem opterećenja (potrošača) prema početku niskonaponskog nadzemnog izvoda, tj. pravilnim rasporedom potrošača. Ove mere treba da se sprovode dugoročno i sistematično.

81-83

Authors: Vojislav Simović, Miroslav Žerajić

Priključenje solarnih elektrana na niskom i srednjem naponu predstavlja najefikasniji način integracije ovih elektrana u elektroenergetski sistem u celini. Na ovaj način se postiže da proizvodnja bude električno blizu potrošnji, čime se smanjuju tokovi aktivnih snaga po napojnim vodovima prenosne i distributivne mreže u satima kada solarne elektrane proizvode, što kao posledicu, između ostalog, ima smanjenje gubitaka aktivne snage u prenosnom i distributivnom sistemu. Procena uticaja integracije solarnih elektrana na niskom i srednjem naponu na smanjenje vrednosti gubitaka aktivne snage u prenosnom sistemu će biti izvršena na osnovu izmerenih (ostvarenih) vrednosti potrošnje i izmerenih vrednosti gubitaka aktivne snage na satnom nivou, na periodu od godinu dana. Izmerene vrednosti predstavljaju ulazni podatak u simulacioni model prenosnog sistema, kao i referentno stanje u odnosu na koje će biti izvršeno poređenje rezultata nakon integracije solarnih elektrana na niskom i srednjem naponu. Integracija solarnih elektrana će biti modelovana kao smanjenje potrošnje na transformatorskim stanicama 110/X kV/kV uvažavajući satne profile proizvodnje solarnih elektrana i potrošnje na posmatranim transformatorskim stanicama.